Šta je jedinstvena dozvola za rad i boravak?
Jedinstvena dozvola za rad i boravak (u daljem tekstu: jedinstvena dozvola) je akt kojim se strancu istovremeno odobrava privremeni boravak i rad u Republici Srbiji. Umesto dva odvojena postupka – za boravišnu dozvolu i radnu dozvolu – stranac prolazi kroz jedinstveni administrativni postupak koji rezultuje jednim dokumentom.
Ko može da podnese zahtev?
Zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole podnosi poslodavac u ime stranog radnika kod nadležnog organa. Stranac koji već boravi u Srbiji po drugom osnovu može lično podneti zahtev za promenu statusa, ali u praksi inicijativa gotovo uvek dolazi od poslodavca.
Korak 1 – Provera uslova zapošljavanja
Pre pokretanja postupka poslodavac mora da utvrdi da li za konkretno radno mesto postoji obaveza sprovođenja testa tržišta rada – odnosno prethodne prijave slobodnog radnog mesta Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ). Određene kategorije stranaca (npr. ključno osoblje u međukompanijskim transferima, sportisti, nastavno osoblje) oslobođene su ovog uslova. Detaljno o testu tržišta rada pišemo u posebnom tekstu ovog pilara.
Korak 2 – Prikupljanje dokumentacije
Standardna dokumentacija za podnošenje zahteva obuhvata:
- Popunjen obrazac zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole (preuzima se kod nadležnog organa ili sa zvaničnog sajta Ministarstva unutrašnjih poslova);
- Važeći pasoš stranca (original i fotokopija svih stranica sa unosima);
- Ugovor o radu ili predugovor zaključen između poslodavca i stranog radnika (overeni prevod ako nije na srpskom);
- Dokaz o obrazovanju i stručnoj kvalifikaciji stranog radnika koji odgovaraju traženim uslovima radnog mesta (diploma, sertifikat – sa overenim prevodom);
- Izvod iz Agencije za privredne registre (APR) ili drugi dokaz o registraciji poslodavca;
- Dokaz o izmirenim poreskim obavezama poslodavca (potvrda Poreske uprave);
- Dokaz o uplati propisane takse;
- Fotografija stranog radnika (biometrijska, u skladu sa propisanim formatom);
- Po potrebi: potvrda NSZ o sprovedenom testu tržišta rada ili dokaz o izuzeću od tog uslova.
Zavisno od zanimanja (zdravstveni radnici, inženjeri, nastavnici i sl.) nadležno ministarstvo može tražiti i dodatnu dokumentaciju – saglasnost resornog ministarstva ili potvrdu o priznavanju inostrane diplome.
Korak 3 – Podnošenje zahteva
Zahtev se podnosi lično ili poštom nadležnoj organizacionoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova – Upravi za strance, ili policijskoj upravi prema sedištu poslodavca. Od 2024. godine u fazi uvođenja je i elektronsko podnošenje zahteva kroz portal eUprave, mada je u praksi papirna forma još uvek dominantna.
Korak 4 – Obrada zahteva i međuresorni postupak
Nakon prijema urednog zahteva, MUP – Uprava za strance koordinira sa:
- Nacionalnom službom za zapošljavanje – radi provere testa tržišta rada (ako je primenljiv);
- Nadležnim ministarstvima (Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravlja i dr.) – kada je za određeno zanimanje potrebna posebna saglasnost.
Organ je dužan da donese odluku u zakonskom roku od 30 dana od dana podnošenja urednog zahteva. U složenijim predmetima rok može biti produžen za dodatnih 15 dana, o čemu organ mora da obavesti podnosioca.
Korak 5 – Preuzimanje dozvole i registracija boravka
Ukoliko je zahtev odobren, stranac (ili ovlašćeni zastupnik) preuzima jedinstvenu dozvolu lično kod organa koji je zahtev rešio. Dozvola ima formu posebne naljepnice koja se unosi u pasoš ili se strancu izdaje poseban dokument. Nakon preuzimanja dozvole, strani radnik je dužan da se prijavi na adresu boravišta u roku propisanom Zakonom o strancima (obično 24 sata od dolaska na adresu).
Korak 6 – Prijava radnog odnosa i početak rada
Poslodavac je dužan da zaključi ugovor o radu i izvrši prijavu radnika na obavezno socijalno osiguranje (M obrazac) pre prvog radnog dana. Rad stranog radnika pre preuzimanja jedinstvene dozvole i pre zaključenja ugovora o radu je zabranjen i predstavlja prekršaj za koji su propisane visoke novčane kazne i za poslodavca i za stranca.
Najčešće greške u postupku
Iskustvo pokazuje da je najveći broj odbijanja ili kašnjenja posledica: nepotpune dokumentacije (najčešće nedostaje overeni prevod ili dokaz o kvalifikacijama), neizmirenih poreskih obaveza poslodavca, propuštanja roka za test tržišta rada, ili neusklađenosti radnog mesta u ugovoru o radu sa prijavom slobodnog mesta. Pažljiva priprema dokumentacije i konsultacija sa pravnikom ili HR specijalistom mogu značajno skratiti vreme ishođenja dozvole.