Pregled troškova postupka
Pribavljanje jedinstvene dozvole za rad i boravak u Srbiji podrazumeva nekoliko vrsta troškova: republičku administrativnu taksu za samu dozvolu, eventualne takse za prateće dokumente, troškove prevođenja i overe isprava, kao i moguće honorare za pravnu ili HR podršku. U nastavku dajemo pregled svakog od ovih troškova.
1. Republička administrativna taksa za jedinstvenu dozvolu
Visina takse za izdavanje jedinstvene dozvole propisana je Zakonom o republičkim administrativnim taksama. Iznos se usklađuje odlukama Vlade, pa je važno pre podnošenja zahteva proveriti aktuelni tarifni broj. Kao orijentir: u 2024. godini osnovna taksa za jedinstvenu dozvolu kretala se u rasponu od oko 12.000 do 16.000 dinara zavisno od trajanja dozvole i tipa radnog mesta. Taksa se plaća pre ili pri podnošenju zahteva, uplatom na propisani uplatni račun budžeta RS.
2. Taksa za test tržišta rada (NSZ)
Ako se sprovodi test tržišta rada, prijava slobodnog radnog mesta Nacionalnoj službi za zapošljavanje je besplatna. Međutim, ako NSZ izda posebnu potvrdu ili mišljenje, može biti primenljiva manja administrativna naknada. U praksi, troškovi vezani za NSZ su minimalni ili ih nema.
3. Troškovi prevođenja i overe dokumenata
Sva strana dokumenta (diplome, potvrde, izvodi) moraju biti prevedena na srpski jezik od strane sudskog tumača i overena. Cene sudskog prevoda variraju zavisno od složenosti i obima teksta, i kreću se okvirno:
- Prevod diplome ili sertifikata: 3.000 – 7.000 dinara po dokumentu;
- Prevod ugovora o radu: 5.000 – 15.000 dinara zavisno od broja strana;
- Overa kopije pasoša ili drugog dokumenta kod notara: 1.500 – 3.000 dinara.
Ovi iznosi su orijentacioni i mogu se razlikovati između sudskih tumača i notara u različitim gradovima.
4. Apostil i legalizacija inostranih dokumenata
Ukoliko zemlja iz koje dolaze dokumenta nije potpisnica Haške konvencije o apostilu, dokumenta moraju proći kroz konzularnu legalizaciju – što uključuje overu u matičnoj zemlji, overu ministarstva spoljnih poslova te zemlje i potom overu srpskog konzulata. Troškovi legalizacije variraju od zemlje do zemlje, ali treba računati na 50–200 EUR po dokumentu. Za zemlje potpisnice Haške konvencije (velika većina), dovoljan je apostil – čija cena zavisi od nadležnog organa u matičnoj zemlji.
5. Troškovi nostrifikacije diplome
Za određena regulisana zanimanja (lekari, stomatolozi, farmaceuti, inženjeri, nastavnici) potrebno je i nostrifikovanje (priznavanje) inostrane diplome kod nadležnog ministarstva ili Nacionalnog okvira kvalifikacija. Troškovi postupka nostrifikacije kreću se od 5.000 do 30.000 dinara, zavisno od zanimanja i nadležnog organa, ne računajući prateće troškove prevoda i prikupljanja dokumentacije.
6. Troškovi pravne i HR podrške
Mnogi poslodavci angažuju advokate ili specijalizovane HR agencije za pripremu i praćenje postupka. Honorari za kompletnu uslugu ishođenja jedinstvene dozvole kreću se okvirno od 300 do 800 EUR po radniku, zavisno od složenosti predmeta, zanimanja i broja dozvola koje se istovremeno obrađuju. Kod većeg broja radnika moguće su paket-cene.
7. Ko snosi troškove?
Zakonska regulativa ne propisuje eksplicitno ko plaća troškove postupka – to je stvar dogovora između poslodavca i radnika. U praksi, poslodavci u većini slučajeva snose sve administrativne i prateće troškove, posebno ako su inicijatori zapošljavanja. Odbitnost ovih troškova u poreske svrhe treba proveriti sa poreskim savetnikom, ali su uobičajeno priznatii kao poslovni rashod.
Važna napomena
Iznosi taksi i naknada podložni su promenama. Pre podnošenja zahteva uvek proverite aktualne iznose na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva finansija (Zakon o republičkim administrativnim taksama) i NSZ.